Udes

Ne može se od udesa. Prvi put osećam da nema smisla pisati. Ono o čemu želim da pišem tek nema smisla. Neću pisati. Ali, ne može se od toga.
Onda ću barem pokušati da ne mislim o svemu tome. Osećam teške dane i ne želim da toga budem svesna. Možda opet samo nemam poverenja. U sve.
Nedelja je. Crkva. Ukleto stepenište, mravi i zabrana.
Ne mogu niti želim da ga ikad više vidim takvog. Apokalipsa. Crno. Oterivanje oblaka i okretanje glave ka još jednom u daljini. Možda ipak treba da siđem na zemlju. Bila bih nesrećna. Biću nesrećna. Bila bih nesrećna. Bila bih samo nesrećna. I na kraju opet udes. Bezizlazna neizbežnost i bol u nogama. Želja da se trči i potrči, ali ne znam. Neću da se izgubim. Bol. Bol. Bol.