Bodlerov pariski splin. Stepenice. Smireno sunce i mravi. Procvale lale u vrtu. Kafa. Beg. Stanište. Ipak sloboda. Ipak sloboda...
Detelina. Maslačak i vinova loza. Vetar, koji volim, miluje dlaku mačaka koje su mi sestre. Tišina. Želja da se pobegne od neizbežnosti. Od udesa. Jaka volja da se skloni to od očiju. I opet mravi...
Ah, taj tvoj splin...ubiće me jednog dana. I gomila nedovršenih tekstova...
Omiljeni kolač i poljubac u vilicama. Razmišljanje o tuđim glavama. O njenoj glavi. Sve svoje dane provodila je možda sama, a možda i sa prijateljicama. Cvet u njenoj kosi niko nije video. Možda samo on, iako mu ona nikad nije htela da ga pokaže. Zbog mrava. Zbog vode. Zbog neke svoje glave. A šta je sada u njenoj glavi? Neće mi reći, a i ne bih smela da je pitam. Nasmejana je i draga, ali ne smem da je pitam.
Maslačak. Voda. Procvale lale u vrtu i ljubav u žilama. U mojim žilama, u njenim. Muzika koju niko drugi ne voli sem nas dve. Netrpeljivost prema ljudskoj gluposti, izbegavanje svake neprijatnosti, negovodovanje usled formalnosti i blagi ipak splin. Sećanja. Zajedljivost. Radoznalost. Glupa zajedljivost i ponovo željena samoća. Trava. Noć koja će tek doći i doneti mesec. Radovanje unapred. Neki simboli. Značenja razna. Vera u sve znakove pored puta. Drugačije je sve to.
Нема коментара:
Постави коментар