Prividno stanje

Lomljivih nogu,

kose isečene tupim makazama,

bez žica,

ali vedrog neba,

rugam se prividnoj sreći na našim licima,

i gnušam je se u isto vreme.

U našim rukama pesimizam -

rezignacija romantičara,

još bolje simbolista;

i jedna teška kugla,

crna kugla teška kao smrt.

Mislimo da je smrt.

Apokalipsa dolazi.
Poslednje reči nadjene u sobi,

misli o smrti i suza,

velika i beskrajna kao ljubav koju ti poklanjam.
Površnost, glupost, tupost -

ljudi su ljigavi!

Isprazne priče i klišei

u svakom svom smislu i kontekstu.

Jedino dobro - san,

skalamerija izmedju dva noseća stuba.