петак, 09. март 2012.

Prividno stanje



Lomljivih nogu,
kose isečene tupim makazama,
bez žica,
ali vedrog neba,
rugam se prividnoj sreći na našim licima,
i gnušam je se u isto vreme.
U našim rukama pesimizam -
rezignacija romantičara,
još bolje simbolista;
i jedna teška kugla,
crna kugla teška kao smrt.
Mislimo da je smrt.
Apokalipsa dolazi.
Poslednje reči nadjene u sobi,
misli o smrti i suza,
velika i beskrajna kao ljubav koju ti poklanjam.
Površnost, glupost, tupost -
ljudi su ljigavi!
Isprazne priče i klišei
u svakom svom smislu i kontekstu.
Jedino dobro - san,
skalamerija izmedju dva noseća stuba.

Нема коментара:

Постави коментар