Dozivanje

Gorane... samo te dozivam. 
Stalno te dozivam. 
Znam da si uvek sa mnom, 
ali opet zovem te.
I ne znam šta da ti kažem.
I ne znam odakle da počnem.
I nedostaješ mi. 
Uvek.
I težak je ovaj prelazak ulice.
Mnogo je težak.
Sve je teško.
Znam da ima i goreg...
Znam.


Ne pušta me.
Upala sam mu u kandže.
Znaš kako fino 
i polako
i po malo...
Sve je nekako krenulo
polako, fino i po malo
na dole.
Svakog dana po malo 
na dole.


Nisam se molila.
Do večeras.
Nedelja je...
I nedostaješ mi.
I hoću samo tebi da pričam
i ne želim da niko drugi to zna.
Naravno, kao i uvek - 
mislim da ludim...
I uvek sutradan sve bude ok.
Ali opet se sve vrati.
I svaki put sve više
i više me boli.