SPINELESS II

ONA

Koliko je nezamislivo
da leži sad 
pored mene...
Koliko bi bilo neverovatno
videti svetlost 
kroz njegove roletne...

Da li bi kretanje mog tela
bilo nepoštovanje njegovog duha?
Koliko bi se bunio?
Koliko li je željan
vidika samo?

Besmisleno je 
govoriti o smislu
misleći na nas
kao na dvoje.
Pala bih u čudo
da tela nam se spoje.

ON

Koliko je samo nezamislivo
to što nije pored mene...
Njen dodir udišem
svakog popodneva
kada me budi svetlost 
sunca koje se sprema da zađe

za brdo.
I za nju -
još samo danas.
"Još samo danas",
ponavljam i dan danas.

Suludo je razmišljati
o njenom senzualnom pokretu
za mene,
ali kada bi mi samo poklonila
jedan ljubavnički uzdah -
izdah neka proguta -
držao bih čudo u rukama.